О Видовдану се окупљамо сваке године да преломимо славски колач, да се сретнемо са драгим пријатељима, подијелимо свједочанства ученицима, истакнемо оне најбоље, да подијелимо јубиларне награде, да сумирамо докле смо дошли и шта нам ваља урадити до наредног 28. јуна. Сваке године потрудимо се да оживимо прошлост, генерације ученика и професора које су одиграле значајну улогу у оснивању наше школе. Овај пут то смо учинили кроз електронско издање Монографије коју је кроз Ријеч уредника Ведране Мијовић Пантелић представила наша колегиница Милева Мировић Танић:
“Поштоване колеге, ученици, родитељи, сарадници, пријатељи, пред вама је Монографија посвећена двадесетшестогодишњици постојања и рада Средње школе „28. јуни“. Уколико се вашем оку неки садржаји из Монографије која је пред вама учине познати, знајте да вас око није преварило. Сви они који живе за сваки тренутак у садашњости, а који имају визију школе у будућности, не смију заборавити прошлост, јер прошлост је наш најбољи учитељ. Баш зато смо дио материјала преузели из Монографије која је објављена 2003. године поводом десетогодишњице оснивања школе. Они који су ратне 1993. г. основали Средњу школу Ново Сарајево, поставили су циљеве које и ми данас слиједимо. Љубав и брига за свако дијете били су испред свих других просвјетарских императива. Изложена гранатама и снајперским хицима, дјеца су у тим мучним ратним годинама учена да воле и поштују човјека без обзира на име, вјеру, нацију. Идеја водиља тога времена је била константна потрага за новим могућностима које би дјеци, нашим ученицима, омогућиле бољи живот. Ускраћена кекса, игара, смијеха, љубави најмилијих који су се преселили у неки други бољи свијет, дјеца су учена да свакодневно теже вишем, да буду бољи људи, да буду бољи ђаци.
Стазама оних који су основали Школу и поставили у најтежим условима врло високе циљеве, наставили смо ми који смо дошли послије њих. Монографија представља трајно свједочанство да смо своје ученике учили, и научили, да примијете, осјете туђу бол и помогну онима којима су, поред помоћи, потребнији пажња и саосјећање. Да смо успјели у томе, свједоче бројне хуманитарне акције које смо организовали у школи. Да су високи образовни циљеви дали резултате, потврђују награде које су освајали у претходном периоду наши ученици на такмичењима широм Републике Српске, широм Босне и Херцеговине. То су спортска такмичења, такмичења из бесједништва и дебатовања, литерарна надметања, такмичења из стручних предмета у оквиру свих струка у нашој школи. Намјера нам није била да све што смо урадили сачувамо у Монографији. Да смо писали о свим резултатима које су наши ученици постигли на такмичењима, конкурсима, у наставним и ваннаставним активностима, о свим хуманитарним акцијама, организованим културним манифестацијама и јавним наступима, Монографија би имала најмање пет томова. Штампање и објављивање једног таквог издања био би несавладив подухват и за престижне издавачке куће а некмоли за једну образовну установу. Зато смо се одлучили за овакав вид промоције Монографије посвећене двадесетшестогодишњици постојања Школе. Оно што нисмо унијели у ову Монографију, наставиће да живи у школском љетопису, у сјећањима наших ученика који својим радом и оствареним резултатима широм свијета носе глас о Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву.
Човјек сам може много, али `са пријатељем може све. Користимо прилику да се захвалимо нашим пријатељима и пословним сарадницима који су пратили наш рад и који су нам били подршка, често и ослонац у току протеклих 26 година.
Посебну захвалност упућујемо Општини Источно Ново Сарајево и начелнику Општине, господину Љубиши Ћосићу, који је разумио и кроз бројне донације подржао наша настојања да боравак ученика у Школи учинимо што угоднијим и функционалнијим.
„Стара пријатељства су више од љубави јер су дио нас самих“, а да је то уистину тако потврђује и наше дугогодишње, најстарије пријатељство са драгим пријатељима који долазе из Општине Чукарица и из Хемијско-прехрамбено технолошке школе. За нашу школу од посебног је значаја било успостављање узајамне сарадње са Општином Чукарица. Монографија коју смо данас промовисали чува сјећања о томе шта је за дјецу Српског Сарајева тих ратних година значио одлазак у Београд. Иако су минуле године, и данас с највећим поштовањем и љубављу помињемо пријатеље који нам долазе из братске Општине Чукарица.”
У изради Монографије, учествовале су и професорице Наталија Бадњар, Јадранка Регоје, Ивона Пикић Харт, професор Дамир Шабић те ученици који се образују за занимање техничар рачунарства, а на несебичној помоћи и техничкој подршци у захваљујемо се Зорану Танићу из Матичне библиотеке.
“Поштоване колеге, ученици, родитељи, сарадници, пријатељи, пред вама је Монографија посвећена двадесетшестогодишњици постојања и рада Средње школе „28. јуни“. Уколико се вашем оку неки садржаји из Монографије која је пред вама учине познати, знајте да вас око није преварило. Сви они који живе за сваки тренутак у садашњости, а који имају визију школе у будућности, не смију заборавити прошлост, јер прошлост је наш најбољи учитељ. Баш зато смо дио материјала преузели из Монографије која је објављена 2003. године поводом десетогодишњице оснивања школе. Они који су ратне 1993. г. основали Средњу школу Ново Сарајево, поставили су циљеве које и ми данас слиједимо. Љубав и брига за свако дијете били су испред свих других просвјетарских императива. Изложена гранатама и снајперским хицима, дјеца су у тим мучним ратним годинама учена да воле и поштују човјека без обзира на име, вјеру, нацију. Идеја водиља тога времена је била константна потрага за новим могућностима које би дјеци, нашим ученицима, омогућиле бољи живот. Ускраћена кекса, игара, смијеха, љубави најмилијих који су се преселили у неки други бољи свијет, дјеца су учена да свакодневно теже вишем, да буду бољи људи, да буду бољи ђаци.
Стазама оних који су основали Школу и поставили у најтежим условима врло високе циљеве, наставили смо ми који смо дошли послије њих. Монографија представља трајно свједочанство да смо своје ученике учили, и научили, да примијете, осјете туђу бол и помогну онима којима су, поред помоћи, потребнији пажња и саосјећање. Да смо успјели у томе, свједоче бројне хуманитарне акције које смо организовали у школи. Да су високи образовни циљеви дали резултате, потврђују награде које су освајали у претходном периоду наши ученици на такмичењима широм Републике Српске, широм Босне и Херцеговине. То су спортска такмичења, такмичења из бесједништва и дебатовања, литерарна надметања, такмичења из стручних предмета у оквиру свих струка у нашој школи. Намјера нам није била да све што смо урадили сачувамо у Монографији. Да смо писали о свим резултатима које су наши ученици постигли на такмичењима, конкурсима, у наставним и ваннаставним активностима, о свим хуманитарним акцијама, организованим културним манифестацијама и јавним наступима, Монографија би имала најмање пет томова. Штампање и објављивање једног таквог издања био би несавладив подухват и за престижне издавачке куће а некмоли за једну образовну установу. Зато смо се одлучили за овакав вид промоције Монографије посвећене двадесетшестогодишњици постојања Школе. Оно што нисмо унијели у ову Монографију, наставиће да живи у школском љетопису, у сјећањима наших ученика који својим радом и оствареним резултатима широм свијета носе глас о Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву.
Човјек сам може много, али `са пријатељем може све. Користимо прилику да се захвалимо нашим пријатељима и пословним сарадницима који су пратили наш рад и који су нам били подршка, често и ослонац у току протеклих 26 година.
Посебну захвалност упућујемо Општини Источно Ново Сарајево и начелнику Општине, господину Љубиши Ћосићу, који је разумио и кроз бројне донације подржао наша настојања да боравак ученика у Школи учинимо што угоднијим и функционалнијим.
„Стара пријатељства су више од љубави јер су дио нас самих“, а да је то уистину тако потврђује и наше дугогодишње, најстарије пријатељство са драгим пријатељима који долазе из Општине Чукарица и из Хемијско-прехрамбено технолошке школе. За нашу школу од посебног је значаја било успостављање узајамне сарадње са Општином Чукарица. Монографија коју смо данас промовисали чува сјећања о томе шта је за дјецу Српског Сарајева тих ратних година значио одлазак у Београд. Иако су минуле године, и данас с највећим поштовањем и љубављу помињемо пријатеље који нам долазе из братске Општине Чукарица.”
У изради Монографије, учествовале су и професорице Наталија Бадњар, Јадранка Регоје, Ивона Пикић Харт, професор Дамир Шабић те ученици који се образују за занимање техничар рачунарства, а на несебичној помоћи и техничкој подршци у захваљујемо се Зорану Танићу из Матичне библиотеке.
[Best_Wordpress_Gallery id=”326″ gal_title=”Крсна слава школе 2019″]