Обиљежавамо наших 30 и Андрићевих 130.
За наших малих 30 могу рећи да су биле турбулентне. Настали смо у вртлогу рата, моралног и сваког људског посртања и пропадања. Али, као што једна пјесма каже: и у мраку каткад никне диван цвијет – изникосмо из жеље да не нестанемо.
Прије 30 година настаде једна средња школа.
Можда се није могло наслутити тада колико је учињена важна ствар. Нећемо овдје испитивати историјске или политичке чињенице, нећемо упирати прстом у кривца или праведника. Јер „нека узме камен онај који нема гријеха и баци га на грешника“. Али можемо да потврдимо једну велику истину – жеља за останком у овој предивној сарајевској долини била је огромна.
Током година, расла је школа са својим градом.
У нове цесте, у јарко обојене зграде, тргове, паркове, уткали смо све што смо понијели са собом. Своје знање и своју љубав.
Могли бисмо нескромно сада и исказати велику истину – Школа је једна од најзаслужнијих за настанак овог и оваквог града.
Шта би овдје остало да није било ентузијазма професора средње школе, да није остала младост, да није било жеље. Да није остала чврста воља да се пркосно развија нови град задојен љубављу њених вјерних Сарајлија.
Идеја да опстанемо нас је одржала овдје. Као што је чувени Гете рекао: Нема сунца без свјетлости, ни човјека без љубави – била је и наша је идеја водиља. И ми смо ту свјетлост и љубав несебично пружали свима.
А пружена љубав увијек буде узвраћена. И када се осврнемо на претходних 30 година, иза нас је много успона и падова, у школским се одајама одвијало толико људских судбина, да би то и самом Андрићу било фасцинантно описати. Ми данас збрајамо успјехе наших бивших и садашњих ученика. Посматрамо из прикрајка њихове животне путеве. Радујемо се сваком новом успјеху. И са правом можемо рећи да је Средња школа “28. јуни” израсла у цијењену установу, о којој најбоље говоре успјеси ученика на такмичењима у Републици Српској и БиХ, Црној Гори, Србији, али и на европској сцени.
Љубав је побиједила!
Поносни и срећни прослављамо овај јубилеј са надом, жељом и молитвом да ће се наша прича приповједати још дуго, андрићевски мисаоно и смисаоно, успјешно и срећно, увијек и заувијек!
Борис Брајовић, директор
Васке
