Школску годину традиционално завршавамо излетом и дружењем. Наша прва станица је Будва, један од најстаријих градова на Јадранском мору. Овај град са венецијанском архитектуром, чини нам се да је одувијек насељен трговцима. Будва, која се помиње чак и у списима чувеног Софокла, кроз историју је била под бројним освајачима и од сваког је попримила понешто.
Стари град, смјештен унутар млетачких зидина из 15. вијека, разорен у земљотресу 1979. године и поптпуно обновљен, ноћу врви животом, музиком и туристима.
Пераст – град музеј и бисер Јадрана који је дуго био у сјенци оближњег Котора, име је добио по италијанском племену Пируста. Ту је настала прва поморска школа у коју је и Петар Велики на обуку слао синове из племићких породица.
Тек под Венецијом Пераст је постао град. Данас се у њему налази 17 цркава и бројне палате, али и извор живе воде Светога Саве, како тврде неки историјски извори.
Насупрот њега, као да лебди над водом, смјештена је чувена Госпа од Шкрпјела на чијим је хридима 22. јула 1452. године пронађена икона Богородице са Христом, која се сама вратила на мјесто гдје је нађена и, како сматрају мјештани, послала Божији знак гдје треба и мора да се гради црква.
Настала из воде и камена, она 22. јула обиљежава празник када је окруже барке на којима се налазе мушкарци који су допловили водом да у њене дубине, баш код Госпе од Шкпрпјела, баце камен који су донијели са собом.
Госпа од Шкрпјела црква – музеј са бројним експонатима из црногорског и приморског живота оставила је посебан утисак на нас. Ово „Мјесто помирења“, како га зову, на којем су се мириле завађене породице, стишавале свађе, несугласице и крвне освете, чува и предање да уколико ставите руку у отвор иза олтара на коме се налази икона Богоридице, свака ваша жеља биће испуњена…
И ми смо ту, на крају нашег јунског путовања, оставили своје жеље, а једна од њих свакако је и да бродицом, поново, заједно допловимо на ово прекрасно мјесто, неког новог јуна…
Д. Мандић
