Прије 200 година рођен је Бранко Радичевић, пјесник чије су пјесме живота и бесмртности оживјеле српски језик. Он, њежна пјесничка душа, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Судбина му је, нажалост, прекинула поетски лет, па је пјесме „као у траљама оставио“, јер је „много хтео, много започео“. Ипак, у њима је остао вјечно млад.
„Не бјеше ли, дакле, синак вилин? Па опет тако смјеран да се ни казати не хтједе…”, записује његова муза Мина Караџић у својим мемоарима.
Бранко Радичевић остао је и остаје вјечна инспирација свих заљубљених у ријеч. За нас је био и подстрек да поново одлутамо у свијет српске књижевности и откријемо његову љепоту.
О Бранку имамо много тога рећи, а наша изложба тек је мали дјелић и увод у живот пјесника који је донио прољеће у српску књижевност.
Надамо се да ћемо и ми вас надахнути да закорачите у прелијепи свијет књижевности и откријете његову љепоту.
Изложбу приредиле ученице Марија Драговић и Исидора Драшковић, одјељење III3 техничари информационих технологија.
Марија ДраговићВише фотографија погледајте на линку.