Борисав Станковић је писац који је Врање претворио у мит, а судбину својих јунака у вјечну људску трагедију. Осим на хартији, његови ликови живе у нашим мислима, у сјећањима и у звуку старих пјесама. Он је у својој прози створио не само људе већ и сам дух Врања – пуноћу страсти, тежину обичаја и меланхолију која је уткана у тамбуре и шапате сокака. Бора Станковић је писао о Врању у својим књигама, а њему је Врање подигло вјечни споменик.Током “Борине недеље” у Врању се додјељује награда са његовим именом јер његово дјело не припада прошлости – оно је вјечна прича о души једног народа. Јован Дучић је рекао да је Станковић посљедњи пјесник једног времена које је нестало.
Жена које је одгојила Бору је његова баба Злата. Баба Злата, симбол части и строгих закона патријархалног свијета, била је за Станковића глас прошлости.
У ,,Нечистој крви“ трагедија је неизбјежна – Софка носи терет прошлости, баш као што сви Станковићеви јунаци носе неке неиспуњене снове, а ,,Коштана“ симбол чежње за слободом, вјечита пјесма коју нико не може задржати.
Ова изложба је путовање кроз Станковићев свијет, који је он описао и оставио велики утисак на своје читаоце.
Изложбу посвећену Станковићевом животу и дјелу припремиле су Катарина Мојевић, Исидора Драшковић и Николина Милошевић, ученице III 3.
Више фотографија погледајте на линку.